Posmrtni ostaci poslednjeg jugoslovenskog kralja Petra II Karađorđevića dopremljeni su na beogradski aerodrom, oko 14 časova redovnom linijom iz Ciriha. Zatim su u sivom vozilu ukrašenim kraljevskim grbom dovezeni u dvorsku kapelu.Patrijarh, koji je danas služio liturgiju u kraljevskoj kapeli Svetog Andreja Prvozvanog nad telom pokojnog kralja, podsetio je da je Petar II Karađorđević preminuo u tuđini, jer je bio prisiljen da napusti vojenu zemlju i narod, što je velika patnja i duševno stradanje ne samo za kralja već i za sve obične ljude.Posmrtni ostaci kralja Petra II će u kapeli Svetog Andreja Prvozvanog sačekati da u Srbiju stignu i posmrtni ostaci Petrove majke kraljice Marije i supruge kraljice Aleksandre, koje su sahranjene u Londonu, odnosno u Atini. Posle toga trebalo bi da se zna i datum njihovog prenosa na Oplenac, u Kraljevski mauzolej u Crkvi Svetog Đorđa. Zasad se pretpostavlja da će se to dogoditi u maju.
Од четвртка, 17. јануара, на Првом програму РТС у 22 часа, нова серија Културно образовног програма. Документарна серија прати историју хришћанства од његовог настанка у Јудеји, осветљава личност Исуса Назарећанина као обећаног спаситеља и богочовека. То је било време када се Римска република после серије грађанских ратова трансформисала у царство које је у почетку игнорисало, прогањало и кажњавало новонасталу секту која је обећавала вечити живот и спасење за све људе царства. Више од двеста педесет година хришћани живе као непризната и незаконита религија, да би 313. године Миланским едиктом цара Константина Великог добила слободу и право на постојање. Серија „313″ прати ово време и догађаје и после Миланског едикта све до IX века када новонастањена словенска племена у првом реду Срби и Хрвати у Илирику, почињу из Рима и Константинопоља да прихватају религију. Серија „313″ кроз четрнаест хронолошко тематских целина (четрнаест епизода од 50 минута), доноси сведочења више од педесет личности: свештеника, историчара, археолога, историчара уметности о најдраматичнијим догађајима ове свете историје. У исто време тумачећи и свету географију настанка и ширења хришћанства. Екипа документарног програма је четири године припремала и радила на реализацији овог пројекта у чему су јој драгоцену помоћ пружили угледници и експерти из Црне Горе, Италије, Хрватске, Македоније, Турске, Грчке, Израела, Палестине и наравно Србије. Серија обилује ексклузивним снимцима најважнијих и најлепших хришћанских храмова који су до данас остали споменици хришћанског постојања и веровања. Сценарио: Професор др Радивој Радић, историчар Режија: Татјана Феро Уредник серије: Божидар Николић Вера Дујаковић - У гимназији, поподневна смена, понедељком пречас и петком после шестог часа
- У основној школи, уторак и четвратак , у поподневној смени пречас NIŠ - U izložbenom prostoru sinagoge otvorena je izložba "Hrišćanstvo u Nišu kroz vekove" kojim je Narodni muzej u tom gradu započeo obeležavanje 17 vekova od potpisivanja Milanskog edikta. Izložbu je sinić otvorio niški vladika Jovan, a izložba će biti otvorena do kraja marta. Na izložbi je izloženo više od 300 eksponata koji hronološki prikazuju hrišćanski život Niša od rimskog cara Konstantina Velikog do danas, a među izloženim eksponatima su prvo izdanje Ohridskog prologa Nikolaja Velimirovića štampano u Nišu 1928. godine i lične stvari niških episkopa 19. i 20. veka. Autor izložbe je grupa kustosa Narodnog muzeja u Nišu. Skupština grada Niša proglasila je 2013. godinom Milanskog edikta. Obeležavanje 17 vekova Milanskog edikta u Nišu počinje 17. januara koncertom duhovne muzike ruskog hora Sretenjskog manastira u Narodnom pozorištu u Nišu. Očekuje se dolazak državnog vrha, srpskog patrijarha Irineja i diplomatskog kora, a domaćin te manifestacije biće ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Čepurin. Milanski edikt Konstantina Velikog je zakonski tekst iz 313. godine kojim je proglašena verska ravnopravnost i prestanak progona hrišćana. Autor:Agencija Tanjug |
АуториВера Дујаковић Aрхива
June 2016
|