Како је настао разредни покрет " Покрени сећање"
Првa нишкa гимназијa „ Стеван Сремац“ (школска 2013/14)
Ученици:Тамара Станојевић, Марија Давидоски, Јана Манчић, Нина Стошић,Александра Јевтић, Николина Ивановић, Андреа Стојиљковић,Ђорђе Шуњеварић, Лука Вељковић, Жарко Божанић, Павле Лекић, Будимир Аранђеловић, Кристина Николић, Александар Поповић, Нина Цурк, Александар Шљивић, Милан Петровић
Професор Вера Дујаковић,
Разредни пројекат „ Покрени сећање“, развио се током обраде теме – холокауст.
Циљеви учења о холокаусту - развијање свест о томе да се такви злочини које чине људи против других људи могу поновити, свест о људској одговорности у грађанском друштву , поистовећивање са жртвама и очување успомена на њих, стицање бољег разумевања прошлости, подизање свести о локалном, регионалном и националном наслеђу, подизање свести о опасности од радикалних, екстремистичких покрета и тоталитарних , подстицање критичког мишљења и интелектуалне радозналости, неговање личне одговорности као демократских грађана, препознавање да је холокауст био губитак за цивилизацију као целину као и за државе које су биле директно укључене, активан приступ учењу, лична иницијатива, интрдисциплинарност.
Оно што се појављује као проблем за све колеге које желе да ову важну тему приближе својим ученицима јe, како то урадити за један или два часа и испоштовати план и програм?! Холокауст – тешка и важна прича, а имамо тако мало времена.
Ево како је то урађено у једном одељењу Прве нишке гимназије“ Стеван Сремац“ . Ради се о одељењу 4/3 , друштвено-језичког смера ( недељно -3 часа историје)
Три редовних часова су били практично увод у тему Холокауст . Први час је био посвећен стереотипима ( урађена је радионица о стереотипима са семинара у Јад Вашему) На осталим часовима дате су основне информације о нацистичкој идеологији, анисемитизму, еугеници , доласку нациста на власт…
Ученици су били веома заинтересовани тако да се прешло на другу фазу ( петнаестак минута од часа) Понуђено је ученицима да ураде презентације у којима би се детаљније разрадило оно што су чули на часу али би се истражиле и неке нове теме. Понуђене су следће теме: Нацистички режим 1933-1939, Варшавски гето, „Коначно решење“, Логори смрти, Повратак у живот, Праведници међу народима, Процеси против нацистичких ратних злочинаца“. Понуђено је и да неко од ученика преведе и титлује видео материјал који се управо тада појавио на сајту Јад Вашема – „Шта је Холокауст“. Јавили су се ученици који су желели да раде ове презентације и превод . Послали су своје мејл-адресе , на које су им послата детаљна упутства , како и на основу чега треба да раде своје презентације и у ком алату. Послати су им линкови , материјали, као и могућност да будуемо у сталном контакту . Презентације су рађене онлајн ( ПРЕЗИ) тако да је професор био у могућности да прати и даје инструкције ученицима. Алат је и сараднички.
Линкови ка неким презентацијама.
Нацистички режим 1933- 1939. http://prezi.com/chfepjgzc2bw/nacisticki-rezim-u-nemackoj-od-1933-1939-godine/
Нацистички режим 1933- 1939. http://prezi.com/chfepjgzc2bw/nacisticki-rezim-u-nemackoj-od-1933-1939-godine/
Праведници међу народима.http://prezi.com/lg5lhl7dzoj-/presentation/
Нинбершки процес.http://prezi.com/ecq4exkdb2_z/nirnberski-proces/
Предвиђено је да на редовним часовима одвојимо петнаестак минута како би ученици представили своје радове ( презентације углавном трају дуже, договор је био да скрате своје излагање) . То је било немогуће . Сви су желели прикажу све из своје презентације јер им је све било важно( потрошили смо четри часа) . И заиста , неке теме су биле толико добро урађене да није било места било каквом скраћивању. Tада се родила идеја да се одржи Јавни час и да се ове презентације прикажу ученицима наше школе
Пре него што смо договорили детаље око Јавног часа, уследила је следећа фаза њиховог учења о Холокаусту. Један час је био посвећен Холокаусту на нашим просторима. Ученицима је приказан Центропин филм „Три обећања“. Филм је на њих оставио велики утисак. Мислили су да знају све важне ствари о Холокаусту и до тада им је та прича била везана за неке далеке просторе. Сада се круг сужава. Виде причу која се дешава у Беграду и први пут чују једну личну, породичну причу. На том часу, се круг још више сужава, јер се чита и извештај о страдању нишких Јевреја из 1946. - о Холокаусту у нашем граду. На овом часу , говорећи о несрећним догађајима у Нишу за време немачке окупације, било је шокантно откриће да две трећине матураната овог одељења, не зна за Нишки концентрациони логор! Дакле могло је да се претпостави да ученици готово ништа не знају о уништењу Јеврејске заједнице код нас , али је било тешко претпоставити да не знају за логор и догађаје у њему ( да потсетим , ради се о матурантима).
Онда је организован Јавни час. Позвано је по неколико ученика из друге треће и четврте године. На Јавном часу је прво приказан кратак филм „ Шта је Холокауст“ који се објавио Јад Вашем фебруару 2014.( са преводом који су урадили ученици). Присутнима је подељен упитник са питањима чији се одговори крију у филму, да би се филм пажљивије пратио . Затим су ученици одржалли предавања која су била праћена њиховим прзентацијама. После паузе приказан је филм „ Три обећања“ . Затим смо се осврнули у неколико речи на Холокауст у нашем граду . Подељен им је извештај комисије из 1946. као документ који сведочи о уништењу jеврејске заједнице у Нишу. Затим су позвани да попуне други део упитника у коме се тражи да ученици дају своје предлоге - какав школски пројекат би могао да се покрене како би се млади људи у Нишу упознали са трагичним догађајима из не тако давне прошлости нашег града.
Онда је организован Јавни час. Позвано је по неколико ученика из друге треће и четврте године. На Јавном часу је прво приказан кратак филм „ Шта је Холокауст“ који се објавио Јад Вашем фебруару 2014.( са преводом који су урадили ученици). Присутнима је подељен упитник са питањима чији се одговори крију у филму, да би се филм пажљивије пратио . Затим су ученици одржалли предавања која су била праћена њиховим прзентацијама. После паузе приказан је филм „ Три обећања“ . Затим смо се осврнули у неколико речи на Холокауст у нашем граду . Подељен им је извештај комисије из 1946. као документ који сведочи о уништењу jеврејске заједнице у Нишу. Затим су позвани да попуне други део упитника у коме се тражи да ученици дају своје предлоге - какав школски пројекат би могао да се покрене како би се млади људи у Нишу упознали са трагичним догађајима из не тако давне прошлости нашег града.
Неколико дана касније организована је посета Нишком логору . Ова посета је на њих оставила велики утисак и наметнула нову тему, јер су ученици инсистирали да је прича о логору и његовим жртвама јако важана. Тако да се учење о Холокаусту проширило и на локалну причу о страдању Срба, Јевреја и Рома у логору.
Пошто се међу ученицима развила свест о потреби да се са младим људима детаљније прикажу трагични догађаји из нашег града, ученици су износили своје идеје – како то урадити. ( Састанак је одржан непосредно после посет логору)
Пошто више није било изводљиво да користимо редовне часове, формирали смо фејсбук групу -Покрени сећање- где смо се договарали о будућим акцијама
Пошто се међу ученицима развила свест о потреби да се са младим људима детаљније прикажу трагични догађаји из нашег града, ученици су износили своје идеје – како то урадити. ( Састанак је одржан непосредно после посет логору)
Пошто више није било изводљиво да користимо редовне часове, формирали смо фејсбук групу -Покрени сећање- где смо се договарали о будућим акцијама
Искристалисале су се идеје на којима су ученици желели да раде. Прво, да се формира група ученика
која би држала радионице , које ће се бавити Нишким логором и догађајима у њему, као и Јеврејском зајеницом у Нишу пре њиховог уништења . За почетак би радионице биле намењене ученицима наше школе а касније , ако је могуће , у њима би учествовале и остале нишке школе . Као увод у радионицу које ће се бавити логором, снимњен је двадсетоминутни филм „Нишки концентрациони логор“. За потребе овог филма, успостављен је контакт са људима из нишког Народног музеја који су нам дозволили да користимо њихове публикације за писање сценарија за филм. Дакле, две ученице су писале сценаријо. Три- четри ученика су замолила свог разредног старешину који се бави фотографијом ,да заједно посете логор и сниме материјал за филм. Архивске фотографије су им такође послали људи из Народног музеја. Једна ученица је добила задатак да изабера музику за филм. Сви су се ангажовали да нађу студио где би се снимао глас наратора . Једна ученица је у разговору са својом другарицом сазнала да су њени преци били заточеници логора, и отишла да сними интервју са прабаком. Друга ученица, сазнала причу која је била нова и за људе из музеја. Онда су покушавали да ступе у контакт са породицом жене која је била последњи преживели затвореник логора и били су разочарани што је породица одбила сарадњу. Један ученик је монтирао филм и сви су јева чекали да виде финални производ и били су јако поносни.
Као увод у радионице у које ће се бавити Јеврејском заједницом у Нишу пре рата, одштампане су мајице са именима деце и младих људи из јеврејске зајенице, која су пронађена на списку нишких јеврејских породица од 6 априла 1941. Тражили су штампарију која би им то урадила бесплатно. Једна ученица је дизајнирала мајице.
која би држала радионице , које ће се бавити Нишким логором и догађајима у њему, као и Јеврејском зајеницом у Нишу пре њиховог уништења . За почетак би радионице биле намењене ученицима наше школе а касније , ако је могуће , у њима би учествовале и остале нишке школе . Као увод у радионицу које ће се бавити логором, снимњен је двадсетоминутни филм „Нишки концентрациони логор“. За потребе овог филма, успостављен је контакт са људима из нишког Народног музеја који су нам дозволили да користимо њихове публикације за писање сценарија за филм. Дакле, две ученице су писале сценаријо. Три- четри ученика су замолила свог разредног старешину који се бави фотографијом ,да заједно посете логор и сниме материјал за филм. Архивске фотографије су им такође послали људи из Народног музеја. Једна ученица је добила задатак да изабера музику за филм. Сви су се ангажовали да нађу студио где би се снимао глас наратора . Једна ученица је у разговору са својом другарицом сазнала да су њени преци били заточеници логора, и отишла да сними интервју са прабаком. Друга ученица, сазнала причу која је била нова и за људе из музеја. Онда су покушавали да ступе у контакт са породицом жене која је била последњи преживели затвореник логора и били су разочарани што је породица одбила сарадњу. Један ученик је монтирао филм и сви су јева чекали да виде финални производ и били су јако поносни.
Као увод у радионице у које ће се бавити Јеврејском заједницом у Нишу пре рата, одштампане су мајице са именима деце и младих људи из јеврејске зајенице, која су пронађена на списку нишких јеврејских породица од 6 априла 1941. Тражили су штампарију која би им то урадила бесплатно. Једна ученица је дизајнирала мајице.
Ученици су дошли на идеју и да покрену литерарни конкурс на нивоу наше школе. Теме су смислили сами . Написали обавештење, тражили дозволу директора . У одабиру нај успешнијих радова помогла им је професорка српског језика. Планирано је да најбољи радови буду прочитани на промоцији онога што смо назвали пројекат „ Покрени сећање“
Пошто се већ ближио крај школске године , остало је само толико времена да одржимо промоцију разреног пројекта“ Покрени сећање“ и прикажемо шта су све ученици радили претходних месеци. Ученици су сами заказали гостовања на локалним телевизијама, како би најавили презентацију свог пројекта. Први термин који смо одредили био је одложен због ванредног стања у земљи због мајских поплава. Промоција је коначно одржана 9. Јуна 2014. у Нишком логору, за време манифестације „ Ноћ музеја“ . Том приликом су прочитани најуспешнији литерарни радови, најављене су радионице и теме којима ће се оне бавити. На крају је и приказан ученички филм „ Нишки концентрациони логор“. У дворишту логора, ученици су анкетирали посетиоце Ноћи музеја. Да потсетим, ради се о матурантима . Они тада већ нису имали наставу.
Образовни циљеви који се постављају приликом учења о холокаусту су, током рада на овом разредном пројекту, потпуно постигнути.